Obična repina pipa
Bothynoderes punctiventris

Repina pipa predstavlja najopasniju štetočinu šećerne repe u periodu nicanja i prvim fazama razvoja kotiledona. Najveće štete pričinjava šećernoj repi ali i stočnoj repi, cvekli, spanaću, kao i drugim gajenim i korovskim biljkama iz familije Chenopodiaceae. Repina pipa pričinjava glavne štete u stadijumu imaga. Pošto su insekti nakon prezimljavanja polno nezreli, radi izgradnje polnih elemenata, dopunski se hrane mladim biljkama šećerne repe, kada i pričinjavaju najveće štete. Kritičan period u razvoju biljaka je od nicanja do formiranja prvog para stalnih listova. Način na koji odrasli insekti oštećuju biljke veoma je karakterističan. One najčešće izgrizaju rubove lišća praveći polumesečasta veća ili manja udubljenja. Samo u toku jednog dana jedan odrasli insekt može oštetiti 5-15 biljaka starih jedan dan. Sa porastom temperature intenzitet ishrane se povećava. U početku, prvo stradaju ivični delovi parcele, pogotovu ako se nalazi blizu starog repišta. Kada počne let insekata, štete se javljaju na celoj parceli u vidu manjih ili većih oaza. Ukoliko je vreme suvo i toplo, za nekoliko dana moše da uništi čitave komplekse. Može da se desi da i presejane parcele budu uništene.

Životni ciklus: Obična repina pipa ima jednu generaciju godišnje. Zimsku pauzu provodi u stadijumu imaga u zemljištu na različitoj dubini naješće oko 25-30 cm. U retkim situacijama prezimljava kao larva ali tada je mortalitet izuzetno velik.

Imago se javlja na proleće kada temperatura zemljišta bude na 6-10°C na dubini od 5-10 cm.(april). U prvo vreme insekti su polno nezreli, te im je potrebna dopunska ishrana, koja traje 10-40 dana (zavisno od temperature), kada čine i najveće štete na šećernoj repi. Ukoliko nema šećerne repe ona se hrani nekim drugim korovskim vrstama.