Repina mrvica

Prvenstveno napada spanać i repu, naročito ako se ne prati plodored. Štetan imago. Posle setve šećerne repe on se hrani tek izniklim semenom ispod površine zemljišta, oštećujući kotiledone, a pri većoj vlažnosti ošćtećuje i nadzemne delove biljaka.

Životni ciklus: Prema nekim podatcima smatra se da repina mrvica ima dve generacije godišnje. Prezimljava u stadijumu imaga uglavnom na zemljištima gde je gajena repa. Imago se sa proleća javlja rano i do nicanja šećerne repe se hrani uglavnom biljnim ostatcima, podzemnim delovima lobode, strnih žita, krompira, deteline,… Posle setve šećerne repe on prelazi na nju gde može da napravi veće štete sve dok repa ne formira 2-3 para stalnih listova. Insekti lete pretežno tokom tihih i toplih večeri, masovno na 17-19°C  tako dospevajući na nova repišta.

Ženke tokom maja polažu jaja u zemljište, do 50 komada. Embrionalni stadijum traje oko 5-6 dana. Ispiljena larva hrani se na korenu i za 3-4 nedelje odraste. Stadijum lutke traje skoro dve nedelje da bi se sredinom leta preobrazili u imaga. Imago leti tokom jeseni i u toplom proleću.

Stepen štetnosti utvđuje se nekoliko dana nakon nicanja repe i pri obrazovanju prvog para stalnog lišća. Pregleda se 100-200 biljaka (na 10 mesta po 10-20 biljaka), idući dijagonalno po polju. Ocenjivanje se vrši po skali od 0-5, a brojnost imaga se registruje na osnovu analize zemljišta.