Obična konica

Jednogodišnja, gola ili slabo dlakava, zeljasta biljka, sa belim adventivnim korenovima. Stablo je uspravno ili poleglo, veoma razgranato, visoko 10-80 cm. Razvija adventivne korenove na čvorovima stabla. Listovi su napramni, prosti, jajoliki ili eliptični, po obodu nazubljeni. Pet obodnih, jezičastih cvetova su ženski, beli. Središnji, cevasti cvetovi su žuti, dvopolni. Cvetovi su grupisani u glavičaste cvasti, koje grade prost dihazijum na dugim drškama na vrhu stabla i grana. Plod je ahenija. Cvetanje i oprašivanje: od kraja maja do prvih mrazeva. Plodonošenje i raznošenje: u istom periodu kada i cveta. Nekad poput tepiha pokriva obradive površine. Za 6 nedelja može da završi čitav životni ciklus (niče-raste-cveta-plodonosi).
Prolećni i jesenji korov bašta, vinograda, okopavina, ruderalnih staništa, parloga i oko kuća. Adventivna je, poreklom iz Amerike – Srednja Amerika (područje Anda), Južna Amerika, Severne tropske zemlje. U Evropi se pojavila krajem XVIII. veka, u Botaničkim baštama Pariza i Madrida (1785), u Karpatskoj kotlini oko 1850. godine, a u Vojvodini krajem XIX. veka. Najverovatnije je kao i srodna G. quadriradiata uneta slučajno, sa nekom semenskom robom. Danas je u prirodi rasprostranjena i veoma česta, sa formiranom populacijom. U pojedinim godinama je izuzetno masovna, naročito u baštama povrća. Populacije su izuzetno bogate, guste i pokrivaju velike površine. Ravnomerno je rasprostranjena u Vojvodini. Odomaćena je i širi se frontalno.