Njivski vijušac

Jednogodišnja puzava biljka, sa dugom, tankom, polegljivom stabljikom. Od osnove se grana dugim granama kojima (kao slak) obuhvata druge biljke, ili se omotava oko čvrstih predmeta. Zbog ove odlike otežava rast kulturnih biljaka, uzrokuje poleganje useva čime otežava žetvu. Tipična korovska biljka koja je otporna i na većinu herbicida. Listovi su mu srcoliki, po obodu celi, rastu na dugim peteljkama. Liska je duga 2-8, a široka 2-4,5 cm. Cvetovi su sitni, zeleni, sedeći, grupisani po 2-5 u osnovi listova. Cvetni omotač im je žlezdast, petodelan, do polovine srastao; imaju po 8 prašnika i po 3 glavičasta žiga. Cvetanje VI-IX. Plod je crn, trobridan, hrapav oraščić. Seme se osipa iz zrelih plodova, klija periodično cele sezone, od proleća do jeseni, ali kasno izrasle biljke tokom zime ugibaju. Ptice rado jedu vijuščevo semenje.
Kosmopolit je umerenih oblasti. Javlja se kao čest korov od nizina do planinskih područja, u žitu, detelini, lucerki i okopavinama. Raste i u dvorištima, gde zakorovljuje ruže, grmove i drugo ukrasno bilje. Takođe čest i na ruderalnim mestima, uz zidove i ograde, u jarkovima i pored puteva. Mladi listovi i semenke su jestive, stoka ih rado konzumira. Od semena se može napraviti kaša, a ako se samelje u brašno i hleb.